"OVO JE VEROVATNO NAJHLADNIJE LETO U SLEDEĆIH 300 GODINA": Čuveni meteorolog OVIM REČIMA uzdrmao čitavu planetu!

Ekstremne vrućine, snažne oluje i odroni sve češće pokazuju koliko se brzo menjaju vremenski obrasci u Alpima. Austrijski meteorolog i klimatski stručnjak Andreas Jeger upozorava da se takvi događaji više ne mogu posmatrati kao retki izuzeci.

Tirol je ovog leta u kratkom periodu pogodio niz vremenskih ekstrema – od veoma visokih temperatura do obilnih kiša i brojnih odrona. Prema rečima meteorologa Jegera, reč je o promenama koje su već postale deo svakodnevice.

"Ovako vruć jun pre 2000. godine nismo imali", rekao je Jeger.

Upoređujući ovogodišnje temperature sa toplotnim talasom iz 2015. godine, rekao je da je reč o jednom od najtežih perioda vrućine do sada, sa veoma visokim temperaturama. Više od polovine meteoroloških stanica zabeležilo je temperaturne rekorde, uključujući i stanice u Tirolu.

"Najhladnije leto u narednih 300 godina"

Jeger je izneo i još dramatičniju procenu.

"Ovo je verovatno najhladnije leto u narednih 300 godina", rekao je.

Time je želeo da upozori da sadašnji nivo vrućine, snažnih oluja i drugih ekstremnih vremenskih pojava neće jednostavno nestati.

"Klimatske promene nisu izmišljene, već su čista fizika", poručio je. Dodao je da se posledice već jasno osećaju.

"Upravo imamo neverovatan toplotni talas i ozbiljne odrone", rekao je.

Smatra da je svest o klimatskim promenama zbog toga ponovo porasla, iako su poslednjih meseci druge krize za mnoge ljude bile važnije.

"Ovaj problem dugoročno ne može da se stavlja u drugi plan", upozorio je.

Sve veći problem postaje voda

Jeger posebno upozorava na promene povezane sa vodom i poljoprivredom. Nekada je, kaže, glavni problem bilo hladno vreme, dok danas više temperature omogućavaju duži period rasta biljaka, ali istovremeno raste problem nedostatka vode.

Jedan od razloga je i sve manje snega. Snežni pokrivač važan je za obnavljanje podzemnih voda jer se postepeno topi, a voda polako prodire u zemljište.

"Toga više nemamo", rekao je Jeger i upozorio da nestašica vode postaje veliki problem.

Prema njegovom mišljenju, poljoprivreda će morati da se prilagodi novim uslovima, između ostalog celogodišnjim pokrivanjem zemljišta i drugačijim načinima obrade, prenosi Heute.

"Imamo zaista dramatične klimatske promene. Moraćemo potpuno da se prilagodimo. Ovakav način obrade zemlje više neće funkcionisati", poručio je.

"Imamo mnogo veći uticaj nego što mislimo"

Na pitanje zašto se još uvek ne preduzima dovoljno, Jeger odgovara da je jedan od razloga ljudska sklonost komforu.

Klimatske mere, smatra, zahtevaju promenu svakodnevnih navika, ali tvrdi da bi krajnji rezultat mogao da bude kvalitetniji život i za ljude i za prirodu.

Kao primere navodi češće korišćenje bicikla, pešačenje, manju konzumaciju mesa, ređe putovanje avionom i izbegavanje brze mode.

"Imamo mnogo veći uticaj nego što mislimo", rekao je.

Odbacio je i argument da Evropa ne može značajno da utiče na globalne emisije zbog velikih emisija u SAD i Aziji. Prema njegovom mišljenju, Kina već mnogo ulaže u energetsku tranziciju i u nekim oblastima je predvodnik.

Dodao je da brojne mere zaštite klime istovremeno mogu da povećaju energetsku nezavisnost, otpornost i snagu lokalnih zajednica.

Jeger ne očekuje brzo poboljšanje.

"U suštini još nismo završili uspon. Globalno i kao društvo još nismo spremni da počnemo da kočimo. Dok god to ne učinimo, temperature će nastaviti da rastu", rekao je.

Smatra da će leta obeležena velikim vrućinama i snažnim olujama ostati deo nove stvarnosti. Zbog toga, kaže, više nije reč o tome da se klimatske promene potpuno ponište.

"Sada je cilj samo usporiti taj rast kako bismo jednom došli do platoa. Sa onim što već imamo moraćemo da živimo", zaključio je, prenosi Dnevnik.hr.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)